Postovani gospodine Dodik,
Veoma nas je iznenadila i potresla vest o dogadjanjima u Zavodu za distroficare u Banja Luci.
Kao neko ko godinama (od 1968 god) radi u invalidskom pokretu i sama sam bila aktivni clan Saveza distroficara bivse Jugoslavije i njegova predsednica i imala priliku da pratim izgradnju, osnivanje i rad Zavoda za profesonalno osposobljavanje i zaposljavanje distroficara u Banja Luci do pocetka ratnih zbivanja na prostorima Bosne i Hercegovine. Takodje sam posecivala Zavod i nakon 1995. u sklopu podrske i aktivnosti koje je u to vreme provodila Britanska nevladina organizacija “Oxfam”, kao i bila u komunikaciji sa organizacijama osoba sa invaliditetom u Republici Srpskoj niz godina i saradjivala sa njima u sklopu raznih projekata.
Ja sam inace takodje osoba sa invaliditetom, distroficar i kao neko ko je dugo u invalidskom pokretu, uvek sam sa ponosom isticala primer Zavoda za distroficare u Banja Luci, kao jedinstveni koncept koji osobama sa teskim invaliditetom daje mogucnost da zive i rade u lokalnoj zajednici kao i svi ostali gradjani. Ova jedinstvena ustanova kakva ne postoji ni u jednoj zemlji u regionu, i danas je veoma napredan koncept koji u potpunosti afirmise potencijale osoba sa invaliditetom i omogucava da im da ostvare svoja ljudska i gradjanska prava. Osobe obolele od distrofije su tu dobile i mogucnost stanovanja, zaposljavanja i neophodne podrske i po prvi put u zivotu ziveli zivot kao i svi drugi gradjani koji nemaju invaliditet. Za vreme rata je to skoro jedina ustanova koja je radila i obezbedjivala opstanak i sebi i svojim stanarima.
Tuzno je da se danas pojavljuju vesti poput ovih iz Nezavisnih novina da stanari strajkuju gladju i zele da se sretnu sa Vama, a strajk gladju ovako teskih telesnih invalida moze da bude fatalan vrlo brzo i nadam se dok ovo pisem, kao i moje druge kolege, da neciji zivot nije ugrozen. Mogu da razumem da su teska vremena, da postoje problemi u poslovanju, da postoje firme koje nazalost posluju sa gubitkom i treba im podrska i program za oporavak, ali pretpostavljam da je to pre svega bila a i dalje jeste odgovornost ljudi koji su rukovodili ustanovom, a to nisu distroficari koji danas strajkuju.
Molim Vas da ne dozvolite da se, kako je izjavio stečajni upravnik Zavoda distrofičara Radovan Radulj agenciji Srna, donese odluka o kupovini i cijeni Zavoda distrofičara, da se tako promeni njegova namena i da ovakva jedna ustanova, koja je svojevrsni primer savremenog socijalnog pristupa invalidnosti, preduzetnistva i dobre prakse, nestane, da njeni stanari izgube posao i jedini krov nad glavom. Krajem prosle godine i Bosna i Hercegovina je ratifikovala Konvenciju UN o pravima osoba sa invaliditetom, jedinstveni dokument o zastiti njihovih prava, a ovakva situacija koju vidimo iz medija, jeste krsenje osnovnih prava osoba sa invaliditetom.
Mada, kako sam razumela vasi bliski saradnici pokusavaju da rade na resenju nastalih problema, nadam se da cete i vi licno, svojim autoritetom i razumevanjem doprineti resenju situacije i da necete dozvoliti da ovo bude senka na naporima koje je i Republika Srpska cinila kako bi omogucila da osobe sa invaliditetom budu ravnopravni clanovi svog drustva.
S postovanjem,
Gordana Rajkov
Predsednica
Centar za samostalni život invalida Srbije
